Тиха ватра, засукани рукави и пешкир око врата – тако већ више од 15 година у Сврљигу почиње такмичење у спремању белмужа које ово традиционално јело чува од заборава.
Једнодневни овчији сир, кукурузно брашно и тиха ватра – три су састојка неопходна за спремање белмужа, специјалитета југоисточне Србије.
Некада пастирско и ритуално јело које се спремало првог дана после муже оваца на Ђурђевдан, 6. маја, прве те године, белмуж је од 2012. на листи нематеријалног културног наслеђе Србије.
Они који данас чувају традиционални рецепт од заборава, кажу да је четврти и најважнији састојак спретна рука која зна шта ради.
Од младог једнодневног овчијег или крављег сира, кукурузног брашна и соли, прави се чувени белмуж.
Али ови једноставни састојци не значе да је припрема једноставна. За успешно напраљен БЕЛМУЖ потребно је константно мешање – значи да имате и физичку кондицију. Зато га чешће припремају мушкарци, а најбољи је када се кува у казанима.
БЕЛМУЖ >>>
Пастирски вишебој (прво полуфинале)
(бацање камена с рамена, скок у даљ, надвлачење конопца…)
Сабор гајдаша балканских земаља
Свечано отварање
Перспектива Бенд (концерт)
Пастирски вишебој ФИНАЛЕ
Избор најлепше пастирице и најлепшег пастира
Забавни програм
Дарко Лазић (концерт)
Верује се да је назив белмуж настао од речи бело – млеко и муж – јака мушка рука потребна за мешање сира на тихој ватри.
„Белмуж се, као изузетно хранљиво и јако јело, обично спремао за доручак. Јели су га мушкарци, радници, пре одласка на поља на којима су радили напорне физичке послови”
Избор за најлепшу „Малу пастирицу“ се одвија у две категорије у зависности од узраста девојчица.
Прву категорију чине девојчице узраста до 9 година закључно са онима које су напуниле девет, а другу категорију чине девојчице узраста од 10 година до 17 година.
СЛАТКЕ ПИТЕ
ДОМАЋИ КОЛАЧИ
СЛАНЕ ПИТЕ
НАЈЛЕПШИ ШТАНД
Сабор гајдаша балканских земаља је смотра народног стваралаштва и извођачких достигнућа гајдаша из Србије и суседних земаља са циљем да се сачува од заборава овај стари музички инструмент, изворни мелос и спцифичност српске културе уопште.
