Tiha vatra, zasukani rukavi i peškir oko vrata – tako već 15 godina u Svrljigu počinje takmičenje u spremanju belmuža koje ovo tradicionalno jelo čuva od zaborava.
Jednodnevni ovčiji sir, kukuruzno brašno i tiha vatra – tri su sastojka neophodna za spremanje belmuža, specijaliteta jugoistočne Srbije.
Nekada pastirsko i ritualno jelo koje se spremalo prvog dana posle muže ovaca na Đurđevdan, 6. maja, prve te godine, belmuž je od 2012. na listi nematerijalnog kulturnog nasleđe Srbije.
Oni koji danas čuvaju tradicionalni recept od zaborava, kažu da je četvrti i najvažniji sastojak spretna ruka koja zna šta radi.
Од младог једнодневног овчијег или крављег сира, кукурузног брашна и соли, прави се чувени белмуж.
Али ови једноставни састојци не значе да је припрема једноставна. За успешно напраљен БЕЛМУЖ потребно је константно мешање – значи да имате и физичку кондицију. Зато га чешће припремају мушкарци, а најбољи је када се кува у казанима.
БЕЛМУЖ >>>
Пастирски вишебој (прво полуфинале)
(бацање камена с рамена, скок у даљ, надвлачење конопца…)
Сабор гајдаша балканских земаља
Свечано отварање
Бенд Топли мај (концерт)
Пастирски вишебој ФИНАЛЕ
Избор најлепше пастирице и најлепшег пастира
Забавни програм
Светлана Цеца Ражнатовић (концерт)
Верује се да је назив белмуж настао од речи бело – млеко и муж – јака мушка рука потребна за мешање сира на тихој ватри.
„Белмуж се, као изузетно хранљиво и јако јело, обично спремао за доручак. Јели су га мушкарци, радници, пре одласка на поља на којима су радили напорне физичке послови”
Избор за најлепшу „Малу пастирицу“ се одвија у две категорије у зависности од узраста девојчица.
Прву категорију чине девојчице узраста до 9 година закључно са онима које су напуниле девет, а другу категорију чине девојчице узраста од 10 година до 17 година.
СЛАТКЕ ПИТЕ
ДОМАЋИ КОЛАЧИ
СЛАНЕ ПИТЕ
НАЈЛЕПШИ ШТАНД
Сабор гајдаша балканских земаља је смотра народног стваралаштва и извођачких достигнућа гајдаша из Србије и суседних земаља са циљем да се сачува од заборава овај стари музички инструмент, изворни мелос и спцифичност српске културе уопште.
